HR - Ljudski Resursi - Srbija

Na crno radi 700.000 ljudi

Posla u legalnim tokovima sve je manje, ali, po svemu sudeći, ni u sivoj zoni ne cvetaju ruže.

Iako, prema procenama Saveza samostalnih sindikata Srbije, na crno u našoj zemlji trenutno radi čak 700.000 građana, pre samo tri godine u neformalnoj ekonomiji platu je zarađivalo i do 300.000 građana više. Iako zvanična statistika pokazuje da je zastupljenost nelegalnog poslovanja upola manja nego što računaju sindikalci, ne spore da je ekonomska kriza i ovde uzela danak.

- Našim istraživanjima došli smo do podataka da na svaka tri legalno zaposlena radnika, jedan privređuje u ”sivoj zoni”. U takvoj ekonomiji čak 30 odsto BDP ne dođe do republičke kase, što su katastrofalni gubici - kažu u SSSS.

- Ipak, Anketa o radnoj snazi, koju pravi Republički zavod za statistiku, pokazuje da je stopa neformalne zaposlenosti u aprilu 2010. godine bila 19,8 odsto, odnosno da je skoro svaki peti radnik zarađivao u sivoj ekonomiji. A u novembru prošle godine i ona je pala na 17,8 odsto, što je i dalje nesumnjivo visok procenat.

Ipak, inspektori rada, tragajući za nelegalnim tokovima, uspevaju da otkriju tek vrh ledenog brega. Tako je tokom cele prošle godine, bez ugovora o radu ”uhvaćeno” samo 6.230 zaposlenih, a nakon što je njihovim gazdama data usmena ”packa”, njih 4.623 je dobilo stalni posao.

- Među onima koje smo zatekli da rade bez potpisanog ugovora, 23 odsto je bilo angažovano u trgovini, 16 odsto u ugostiteljstvu, 15,5 odsto u građevinarstvu i 8,7 odsto u proizvodnji prehrambenih proizvoda - kaže, za ”Novosti”, Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad.

Ni u Ministarstvu rada i socijalne politike ne spore da je učinak inspektora ”skroman”, ali za to krive aktuelne propise. Pomoćnica ministra za rad Radmila Bukumirić Katić zato je predložila da se promeni Zakon o radu:

- Kada inspekcija rada zatekne ljude koji rade na crno, ne može ništa da učini zato što ne postoji jasna obaveza za poslodavce da kod sebe imaju ugovore o radu, već mogu naknadno da ih dostave.

Ona ujedno dodaje i da bi na smanjenje ”faktičkog poslovanja” uticalo i uvođenje fleksibilnih oblika rada, ali da trenutno oko toga ne postoji saglasnost sindikalnih lidera.

- Ako bi, na primer, postojale agencije za privremeno zapošljavanje, to bi omogućilo poslodavcima da nemaju prevelike obaveze kada zapošljavaju određeni broj radnika. Poslodavac bi plaćao tu uslugu, pri tome bi uzimao radnike onoliko vremena koliko su mu potrebni. A preko te agencije radnici bi primali zaradu i bili bi plaćeni svi porezi i doprinosi.

Bez papira otkaz lakši

Učešće sive ekonomije u ukupnoj zaposlenosti je pre tri godine iznosilo rekordnih 35 odsto - podseća Radmila Bukumirić Katić i objašnjava da se u uslovima krize neformalna zaposlenost drastično smanjuje jer se poslodavci prvo odriču onih koji nemaju potpisane ugovore o radu.